Проглас 1992 – Доста. Студенти за живот, сада!

ПРОГЛАС СТУДЕНАТА УНИВЕРЗИТЕТА У БЕОГРАДУ

Ситуација у којој се тренутно налазимо не дозвољава нам да и даље будемо неми посматрачи догађаја који доводе у питање и саму егзистенцију грађана Србије. Ми, студенти Београда, морамо коначно преузети одговорност за своју будућност и учинити оно што се од нас очекује. Према нама се у овом тренутку примењују драстичне санкције, а изолација се већ осећа и онемогућава нормалан живот и рад. Крајње је време да прихватимо ситуацију у којој се налазимо и покушамо да нађемо излаз из ње, уместо да затворимо очи и скрштених руку чекамо неко још горе сутра.

Садашња власт је подбацила на сваком плану – и на политичком, и на економском, и на војном. Заправо нема области у којој је ова власт направила позитивну промену. Као врхунац њеног неуспеха дошле су санкције и осуда Србије од стране целог света. Србија је изгубила углед, понос и достојанство. Ако се овако настави, ми, грађани Србије, долазимо у ситуацију да будемо на стубу срама. Да би то спречили, наши представници морају бити људи који уживају углед и поверење, како код нас, тако и у свету.

Стога, захтевамо да се одмах изврши следеће:

– ФОРМИРАЊЕ ВЛАДЕ НАЦИОНАЛНОГ СПАСА од најумнијих и најспособнијих грађана Србије који ће својим угледом у земљи и свету вратити Србији место које јој са правом припада у светској заједници и спречити крвопролиће и разједињење самог српског народа, било какав облик реваншизма и шовинизма;

– РАСПУШТАЊЕ НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ И ВЛАДЕ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ ОД СТРАНЕ ПРЕДСЕДНИКА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ, због тога што је водила крајње некомпетентну и неуспелу политику и тиме директно изневерила народ који представља;

– ОСТАВКА ПРЕДСЕДНИКА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ, СЛОБОДАНА МИЛОШЕВИЋА, као главног носиоца ове политике;

– РАСПИСИВАЊЕ ВИШЕСТРАНАЧКИХ ИЗБОРА ЗА УСТАВОТВОРНУ СКУПШТИНУ од стране Владе националног спаса.

Такође, сматрамо да је сваки квалитетан академски рад апсолутно немогућ у оваквим условима када је обустављена сарадња и контакт са целим светом и када живимо под притиском ратне психозе.

Стога, ЗАХТЕВАМО ДА БЕОГРАДСКИ УНИВЕРЗИТЕТ ОДМАХ СТУПИ У ШТРАЈК ДО ИСПУЊЕЊА НАШИХ ЗАХТЕВА.

у Београду, 08. јуна 1992. године
Представници студената Београдског Универзитета

Leave a Reply

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *